Физичка обука у Војсци Србије
Савремени војник, или војник ,,21. века“, условљен је међусобном повезаношћу три фактора: обученост, физичка способност и психолошка припремљеност. Обученост и психолошка припремљеност су у непосредној зависности од физичке способности, али њихово испољавање, мора бити јединствено.
У историји ратовања физичка способност је увек играла значајну улогу у припремљености војника за борбу. У првобитним ратовима физичка способност и физичке вештине имале су готово пресудну улогу. Исход борби је у највећој мери зависио од физичких потенцијала појединаца, јер су се борбе водиле ,,прса у прса”. Са развојем науке и технике и других технологија, а нарочито у последњој деценији, тај значај се привидно смањивао. Доминација технике и технологија, само је привидно редуковала физичко ангажовање војника на бојишту.
Због тога, све армије света и даље велику пажњу поклањају физичкој обуци. У неким јединицама, као што су јединице специјалне намене (падобранске, противтерористичке, извиђачке, диверзантске и др.) неопходан је висок ниво физичке способности због природе њиховог ангажовања. Са порастом тероризма, значај ових јединица је све већи и од њих се тражи све квалитетнија обука, где се врхунска физичка припремљеност и оспособљеност подразумевају.
Поред тога, у ратним условима, физички способнији борци су отпорнији на различите врсте стресова, напоре и недаће свих врста, од чега зависи морал и воља за борбу. Физички слаби војници у рату опажају себе као неупотребљиве и често беже од стварности одавајући се алкохолу и другим облицима непожељног понашања. Физички способнији имају већу отпорност и бољу адаптацију на различите климатске и температурне промене, на глад, жеђ, неспавање и друго. Посебно је значајно да се физички способан борац лакше одупире замору и брже се од њега опоравља. Физичка способност војника, у миру и рату, има непосредан утицај на ефикасност извршавања задатака. Поред тога што физички способнији борац лакше подноси напоре и потешкоће током извршења задатака, он се мање повређује приликом савладавања различитих терена и препрека, а рањени се брже опорављају.
Нарушено здравље је често последица више фактора, али један од основних је недовољна брига о физичкој кондицији. Ове чињенице могу значајно да угрожавају оперативну способност јединица, радни и економски потенцијал сваке војске (боловања, трошкови лечења и др.).
У заједничкој декларацији Међународног удружења за спортску медицину (FIMS) и Светске здравствене организације (WHО) под називом ,,Physical activity for health“ наглашено је да је недовољна физичка активност, у данашње време, најважнији фактор непотребног разбољевања и прераног умирања и да редовна, програмирана физичка активност у широком обиму штити организам од најзначајнијих хроничних незаразних обољења савременог света.
На основу великог броја истраживања данас се са сигурношћу може тврдити да је одговарајућа физичка активност главни фактор у превенцији растуће глобалне опасности од хроничних болести, и да се редовна, програмирана физичка активност може успешно користити не само у превенцији већ и у лечењу многих хроничних обољења.
Друштвено–економска и социјална стварност у којима одрастају данашње генерације оставља последице и на њихов психо-физички развој. Општа друштвено-социјална кретања у целом свету изазвала су знатан пораст зависника (дрога, дуван, алкохол и др.), а време ,,седалачког живљења“, условљено начином живота (често седење испред компјутера, телевизора, заокупљеност мобилним телефонима и др.) угрожавају биолошки потенцијал младих људи. Нажалост, ни у току школовања ученика и студената у грађанству није створена у довољној мери навика бављења физичким вежбањем и спортом.
Ове чињенице намећу Војсци Србије сложен задатак да за релативно кратко време превазиђе ове негативне последице и оствари постављене циљеве у подизању и одржавању високог нивоа физичких способности њених припадника.
У Војсци Србије, физичка обука је интегративни део обуке која се спроводи плански и систематски као трајнан процес обучавања и увежбавања њених припадника извођењем: јутарњег вежбања, физичког вежбања, примењеног физичког вежбања, спортског дана, спортских такмичења и проверe физичких способности.
Јутарње вежбање има за циљ да утиче на брже увођење организма у дневни режим рада и подизање оптималног нивоа издржљивости.
Часови физичке обуке су основни облик физичке активности на којем се стичу и усвајају вештине, тј. кретна знања и навике и подижу и одржавају физичке способности неопходне за успешно савлађивање процеса обуке.
Примењено физичко вежбање као облик физичке обуке изводи се у оквиру посебних форми обуке (одлазак и повратак са обуке, након извођења тактичких вежби, гађања, припреме за логоровања и друге облике обуке, увежбавања одређених радњи под оптерећењем и сл.). То је облик физичке обуке који мора бити непосредно повезан са војностручном обуком у целини. Изводи се у свим условима уз максимално коришћење природних објеката на земљишту, приручних средстава и вежбалишта.
Спортски дан је организовани облик физичке обуке који омогућава бављење свим активностима из физичке културе, кроз такмичење и разоноду, а ради подизања физичких способности на виши ниво.
Слободне спортске активности намењене су задовољењу афинитета и потреба појединаца за бављење спортом, кроз организоване форме рада, као што су рад у спортским секцијама, такмичења и друго.
Провера физичких способности изводи се ради утврђивања нивоа физичких способности професионалних војних лица за извршавање задатака у оквиру додељене мисије команде, јединице или установе.
Поред тога, Упутством о спортским такмичењима у Војсци Србије предвиђена је реализација спортских такмичења и првенства редовно и на свим нивоима, закључно са Спортским првенством Војске Србије. Припадници Војске Србије плански, организовано и активно учествују на бројним домаћим и међународним спортским такмичењима.
