Informacija - Međunarodni savet za vojne sportove (CISM)

Međunarodni savet za vojne sportove (CISM)

Međunarodni savet za vojne sportove (Conseil International du Sport Militaire), poznat po svom akronimu - CISM, zvanična je međunarodna sportska asocijacija sačinjena od oružanih snaga zemalja članica. CISM predstavlja savremenu dimenziju aktivnog uspostavljanja međunarodnih vojnih odnosa i sredstvo za promociju i jačanje mira u svetu, međuarmijske saradnje, poverenja i pomirenja kroz sport. Taj ideal sadržan je u sloganu CISM: "Friendship through sport", (www.milsport.one).

CISM se sastoji od predstavnika oružanih snaga 140 države članice sa pet kontinenata. Osnovan je kao nezvanično međunarodno udruženje 18. februara 1948. godine u Nici (Francuska) od strane pet zemalja osnivača: Belgije, Francuske, Luksemburga, Danske i Holandije. Pravni status sa sedištem u Belgiji (ulica Žaka Žordena br. 26), dobio je kraljevskim dekretom potpisanim 9. januara 1989. godine, od strane kralja Belgije. CISM je neprofitabilna organizacija čiji je cilj da razvija prijateljske odnose među oružanim snagama država članica, promoviše fizičko obrazovanje i sportske aktivnosti, obezbeđuje uzajamnu tehničku pomoć, pomaže siromašnijim članicama u ime prijateljstva i solidarnosti i doprinosi uravnoteženom i skladnom razvoju vojnih lica i međunarodnom naporu za uspostavljanje univerzalnog mira.

Uzajamna borba i nadmetanje pripadnika oružanih snaga na sportskom umesto na bojnom polju, osnovna je svrha svih aktivnosti i delatnosti koje se obavljaju u okviru programa CISM, koji značajno doprinosi procesu jačanja opšteg mira u svetu. To su prepoznala Organizacija ujedinjenih nacija, koje su CISM zvanično uključile u Ekonomski i socijalni savet (ECOSOC), 2007. godine. Saradnja CISM sa Međunarodnim olimpijskim komitetom dokumentovana je 18. aprila 1998. godine, pri obeležavanju jubileja 50 godina od osnivanja CISM, na 53. Generalnoj skupštini i Kongresu CISM, održanim od 8. do 20. aprila 1998. godine u Austriji (Baden – Beč).

CISM je uvršten u ASIF – Udruženje međunarodnih sportskih federacija (Multisportske organizacije i takmičenja “Sport za sve”), a Povelju o saradnji potpisao je predsednik MOK-a, njegova ekselencija, markiz Huan Antonio Samaran.

Poput olimpijskih igara, počev od 1995. godine, CISM je otpočeo ciklus organizacije svetskih vojnih igara („Olimpijada sa zvezdicama – činovima“). Veliki uspeh tih igara i prijateljstvo koje se na njima izgrađivalo između pripadnika oružanih snaga podstakli su na uspostavljanje zimskih i kadetskih svetskih vojnih igara. Tako su, 2010. godine, održane „1. zimske svetske vojne igre“ u Val d’Aosti (Italija) i „1. svetske vojne kadetske igre“ u Ankari (Turska).

CISM kao temelj sporta u vojsci

Sport kao fenomen savremenog društva, temelji se na maksimalnom zalaganju i primeni telesnih vežbi i aktivnosti radi usavršavanja motoričkih sposobnosti, mentalnog kapaciteta i crta ličnosti, odnosno postizanja izvrsnosti u izabranoj sportskoj disciplini. Razvojem telesnih i organizacionih sposobnosti u društvu i njihovim upoređivanjem u određenim bio-socijalnim uslovima, zadovoljavaju se važne individualne i opšte potrebe ljudi, uključujući i presudno važnu za svaku državu – odbrambenu potrebu.

Sportom se efikasno uspostavlja i unapređuje socijalna povezanost i jača mirnodopska i borbena spremnost na svim nivoima sistema odbrane zemlje. Učešćem u organizaciji i nastupom na sportskim događajima iz programa CISM, pripadnicima oružanih snaga omogućeno je da svoje funkcionalne, operativne i organizacione sposobnosti međusobno upoređuju, unaprede ih kroz interaktivnu međuarmijsku saradnju i iskažu kao delotvorno sredstvo za promovisanje osnovnih vrednosti vojne profesije, vojske i države.

Za već 17 godina članstva naše zemlje u CISM, sport u Sistemu odbrane Republike Srbije ugrađen je u nacionalni sport i obezbeđen je njegov održivi razvoj. Kao pojavni oblik fizičke kulture pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, sport u vojsci vidno se manifestovao kroz slobodno ili organizovano upražnjavanje sportskih aktivnosti i delatnosti, radi postizanja telesne i takmičarske izvrsnosti, borbom i nadmetanjem na sportskom umesto na bojnom polju. Unapređivanje ličnog fizičkog izgleda i sposobnosti, opšteg zdravstvenog stanja, timske izgrađenosti i rezultata na takmičenjima svih nivoa osnovni su zadaci sporta u vojsci, koji čine vojni sport, klasični sport i sport za sve. Dok klasični sport i sport za sve obuhvataju sve opšte poznate sportske grane i discipline koje se upražnjavaju u vojsci, vojni sport označava sportove specifične samo za vojnu organizaciju, gde su sportske aktivnosti i delatnosti uporedive sa postupcima u pripremi i
izvršavanju borbenih i drugih misija vojske.

Kroz sport kao opšteg pokazatelja zdravlja, organizovanosti i snage jednog društva, temelji se i vojna profesija, kojom se delotvorno iskazuju viteška kultura, hrabrost i vrlina. Pripremljenost za delovanje i mera u kojoj su znanje, veština i iskustvo onih koji pristupaju nadmetanju, primenjeni u pravom trenutku, određuju uspešnost u borbi za pobedu, kako na bojnom tako i na sportskom polju. Poput oružane borbe, sportsko takmičenje počiva na suočavanju sa izazovom koji, u vidu određene prepreke (zadatka), postavlja dostojan (ravnopravan) protivnik. U tom nadmetanju, da bi se obezbedio pobednički ishod, neophodno je pravilno i brzo rasuđivati, pokazati istrajnost i pribranost pod pritiskom i donositi odluke kojim će se, poštujući prihvaćena pravila, velike razdaljine i nametnuti izazovi savladati bolje od drugih, odnosno preduzeti rešenja kojima će problemi biti prevedeni u prednosti.

S obzirom na to kako su pokret i kretanje u osnovi društvenih delatnosti kao što su odbrana i sport, ove dve oblasti neraskidivo povezuje telesno vežbanje, odnosno trening, kojim se unapređuju motoričke i radne sposobnosti i specifične veštine, formira stabilan i originalan mentalni stav i postiže skladna sveukupna izgrađenost pripadnika vojske. Takođe, kada je pravilno strukturiran, sport ne samo da je kompatibilan sa akademskim vrednostima nego ih, čak, može poboljšati i pojačati. Suočavanje sa dostojnim izazovom na takmičenju čini najbolji mogući test za proveru dostignutih telesnih sposobnosti i pruža mogućnost da se inteligentno i vešto reaguje u svim situacijama, analiziraju i savladaju određene slabosti, kao i da se iz toga nešto novo nauči.

Na sportskim događajima iz programa CISM, počev od 2003. godine, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nastojali su da, pristupanjem značajnom testu, uz ispravan mentalni stav i ponašanje, prezentuju sopstvene telesne sposobnosti i veštine i, u odnosu na kolege iz stranih armija, pokažu veću efikasnost u savladavanju postavljenih izazova. Na taj način, pored prezentovanih telesnih sposobnosti, sportskih umeća i veština, visoke motivisanosti i osnovnih vrednosti vojne profesije, ostvarena su i zapažena sportska dostignuća. Sticanjem dragocenih iskustava i znanja u oblasti treninga, sportske diplomatije i menadžmenta u sportu, značajno su unapređene telesne, komunikacione i organizacione sposobnosti pripadnika Vojske i harmonizovane njihove moralne vrednosti, u skladu sa kodeksom sportskog ponašanja. Konačno, unapređena je interpersonalna komunikacija, uzajamno poštovanje, razumevanje i saradnja sa pripadnicima stranih armija, bez obzira na njihov etnički, kulturološki i verski identitet.

Republika Srbija u Međunarodnom savetu za vojne sportove (CISM)

Republika Srbija baštini punopravno članstvo u CISM od prijema državne zajednice “Srbija i Crna Gora” na „58. Generalnoj skupštini i Kongresu CISM“, 15. maja 2003. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (Dubai). Zvaničnu izjavu o pristupanju u CISM potpisao je tadašnji ministar odbrane, gospodin Boris Tadić.

Svrha članstva i postojanja Delegacije je participiranje Republike Srbije i Vojske Srbije u održivom razvoju svetskog mira i unapređivanje međuarmijske saradnje, poverenja i pomirenja u regionu kroz sport, kroz takmičenja sa pripadnicima stranih armija, na sportskom terenu umesto na bojnom polju. Na taj način, jačaju se odbrambene sposobnosti zemlje i doprinosi izgradnji mira i bezbednosti u svetu kroz svojevrsne mirovne misije vojnih sportista, koju oslikava slogan CISM “Friendship through sport”.

Delegaciju Republike Srbije pri CISM čine:

Šef Delegacije - potpukovnik dr Negovan Ivanković,
Delegati - potpukovnik dr Dragan Todorov, major Goran Živanović, kapetan Goran Čegar,
Koordinatori - potpukovnik Stevica Prčić, potpukovnik spec.med Deniel Pešić, potpukovnik Blagota Vuković,
Tehnički sekretar Delegacije - major Vladimir Petošević.

Počasni član Delegacije je gospodin Mišel van Mers, penzionisani pukovnik OS Holandiije, Generalni sekretar CISM od 2005. – 2009. godine.

Delegacija Republike Srbije pri CISM je u periodu od učlanjenja u CISM do danas realizovala ukupno 162 sportske manifestacije i događaje iz programa CISM. Najznačajnija sportska takmičenja na kojima su pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovali bila su: “3., 4., 5., 6. i 7. letnje svetske vojne igre”; “1, 2. i 3. zimske svetske vojne igre”; “1. kadetske svetske vojne igre” i brojna svetska, evropska i regionalna vojna prvenstva u skijanju, atletici, orijentiringu, maratonu, triatlonu, vojnom pentatlonu, streljaštvu, džudou, jedrenju, futsalu i padobranstvu.

U veoma jakoj i profesionalnoj sportskoj konkurenciji pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije su, na 103 CISM takmičenja, osvojili ukupno 83 sportska odličja (19 svetskih, 2 evropske i 62 regionalnih medalja) od čega zlatnih – 28, srebrnih –26 i bronzanih – 29. Najveće uspesi ostvareni su upravo u najjačoj konkurenciji, i to na CISM Svetskim vojnim prvenstvima i Svetskim vojnim igrama: Mladen Tepavčević u plivanju (1. i 3. mesto na 3. Svetskim vojnim igrama u Italiji 2003. godine), muška ekipa u alpskom skijanju (3. mesto u slalomu na 1. Zimskim svetskim vojnim igrama u Italiji 2010. godine), ženska ekipa u alpskom skijanju (3. mesto u veleslalomu na 53. Svetskom vojnom prvenstvu u skijanju u Švedskoj 2015. godine), ženska ekipa u maratonu (3. mesto na 47. Svetskom vojnom prvenstvu u Italiji 2016. godine i 2. mesto na 50. Svetskom vojnom prvenstvu u Libanu 2018. godine), Anja Obradović u džudou (2. mesto na 38. Svetskom vojnom prvenstvu u Brazilu 2018. godine), Aleksandar Kukolj u džudou (3. mesto na 38. Svetskom vojnom prvenstvu u Brazilu 2018. godine), Vesna Rakić u džudou (3. mesto na 38. Svetskom vojnom prvenstvu u Brazilu 2018. godine), Mate Nemeš u rvanju (3. mesto na 7. Svetskim vojnim igrama u Kini 2019. godine), Viktor Nemeš u rvanju (3. mesto na 7. Svetskim vojnim igrama u Kini 2019. godine) i Sanja Vukašinović u streljaštvu (3. mesto na 7. Svetskim vojnim igrama u Kini 2019. godine).

Od najvrednijih sportskih događaja CISM koje su uspešno organizovane u Republici Srbiji ističu se: “Evropska konferencija CISM” (novembra 2008. godine), “42. svetsko vojno prvenstvo u maratonu” (aprila 2009. godine), “Strategijski seminar CISM 2010. godine” (septembra 2010. godine) i “55. svetsko vojno prvenstvo u krosu”, (marta 2013. godine).

Poseban značaj ima regionalna aktivnost “CISM – FIFA Futsal Cup”, koju je inicirala Delegacija Republike Srbije pri CISM, s ciljem jačanja saradnje, poverenja i pomirenja između oružanih snaga zemalja u nekada ratom zahvaćenom regionu. Ova inicijativa, podržana je lično od strane Generalnog sekretara CISM i tradicionalno se organizuje počev od 2009. godine, uz učešće svih šest bivših republika SFRJ.

Delegacija Republike Srbije pri CISM pokrenula je realizaciju projekta CISM Čelendž kup u planinskom trčanju koji je započet 2010. godine i do sada je realizovano deset takmičenja.

Takođe Delegacija Republike Srbije pri CISM posvećena je i realizaciji sportskih trening kampova (zimski i letnji) na Kopaoniku u okviru kojih se pored priprema članova reprezentacija Vojske Srbije u svim sportovima, veliki akcenat stavlja i na realizaciju stručnih skupova iz oblasti sporta. Do sada je realizovano jedanaest letnjih kampova i deset zimskih kampova.

Za zasluge u razvoju svetskog mira, međuarmijske saradnje, sporta i fizičke kulture, Generalni sekretarijat CISM iz Brisela, je od 2006. godine do danas R. Srbiji dodelio 19 prestižnih odlikovanja (silver star-3, knight – 11, grand knight – 4, i grand officer - 3). Prestižna odlikovanje grand officer, za vreme svog mandata, dobili su ministri odbrane: Dragan Šutanovac, Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin.

Svestrano angažovanje članova vojnih reprezentacija Republike Srbije na sportskim manifestacijama i događajima pri CISM, usmereno kako na sportski rezultat tako i na tehničku pomoć, solidarnost i opšti napor za uspostavljanje univerzalnog mira, doprinelo je uravnoteženom i skladnom razvoju pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Uspostavljeni su brojni prijateljski odnosi sa kolegama stranih armija širom sveta, a upoređivanjem stečenih veština i usvojenih znanja u oblasti sporta i fizičke kulture delotvorno su promovisane suštinske vrednosti sporta kao što su etika, zdrav način života, solidarnost, fer-plej i dr.

ZAKLjUČAK

Republika Srbija je tokom članstva u CISM učestvovala u organizaciji i realizaciji 162 aktivnosti, ostvarila zapaženu međuarmijsku saradnju sa brojnim zemljama sveta i dala značajan doprinos jačanju pozicije i kredibiliteta naše vojske i zemlje na međunarodnom planu. Učešćem u „operacijama“ sportista na polju jačanja mira i poverenja u svetu, kroz raznovrsne aktivnosti iz programa CISM, unapređivane su sopstvene operativne sposobnosti i povećan diplomatski potencijal i ugled naše vojske i države u svetu.

Organizacijom i učešćem na sportskim događajima iz programa CISM, kao integrisanog modela opšteg razvoja pripadnika oružanih snaga širom sveta, pored prikaza vrhunskih sportskih veština i različitih nacionalnih kultura, vrši se i promocija mnogo viših vrednosti kojima je istorija iskovala veoma jake veze između naroda i vojske. Izvršavanjem svojevrsne mirovne misije, borbom i nadmetanjem na sportskom umesto na bojnom polju, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije su, kako u svojstvu sportista, tako i rukovodstva, značajno unapredili ugled naših oružanih snaga i države u svetu. U skladu sa Ustavom Republike Srbije i kodeksom časti pripadnika Vojske Srbije, efikasno su promovisani vojna profesija, duh tolerancije i interkulturološkog dijaloga, uzajamno poštovanje, razumevanje i saradnja među pripadnicima oružanih snaga na Balkanu, bez obzira na njihov etnički, kulturni ili verski identitet.

Uključivanje naše zemlje u međunarodne vojne sportske integracione procese delotvoran je način za ostvarivanje interoperabilnosti profesionalnih vojnih lica, promovisanje nacionalne, rodne, rasne i verske ravnopravnosti, očuvanje životne sredine i jačanje mira, bezbenosti, saradnje i poverenja u regionu, Evropi i svetu, što je u skladu sa osnovnim nacionalnim vrednostima, interesima i ciljevima politike nacionalne bezbednosti i odbrane Republike Srbije.